Proleće nad Dunavom

Postoje jutra kada Dunav izgleda mlad.

Nebo je visoko, a vetar nosi ptice iznad reke.

U takvim jutrima čini se da svet tek počinje.

Jedan mladi pesnik, Branko Radičević, nekada je gledao ovu istu ravnicu i pretvarao njenu svetlost u stihove.

Možda je baš Dunav tome doprineo.

Jer ova reka uvek ide napred.

Branko Radičević bio je jedan od najvažnijih pesnika srpskog romantizma i pesnik mladosti, slobode i snažne životne radosti. Njegovi stihovi doneli su u srpsku poeziju novu svežinu i neposrednost, a priroda, ravnica i reke često su bili prostor u kome se ta mladost i sloboda najjasnije osećaju.

Možda zato njegove pesme i danas zvuče kao glas proleća nad Dunavom – vedre, pokretne i pune one mladalačke vere da je svet širok kao horizont nad ravnicom.

Dunav pamti priče.
Knjige ih vraćaju.

Miroslav Lj. Ranković

Autor projekta Dunavsko ogledalo