Skadarska ulica duga 500 koraka
Najčuvenija boemska ulica u Beogradu, pozornica najboljih orkestara gradske muzke, omiljena destinacija stranaca i zaljubljenih živi veselo svoj drugi vek. Njena kaldrma pamti ovdašnje velikane čija su se dela usadila u dnk našeg naroda nastavljajući da žive zajedno sa njim. Na 500 koraka stisnule su se jedna škola, nekoliko stambenih zgrada, jedna banka, jedan napušten tržno-poslovni centar, nekoliko na daleko čuvenih galerija, kuća Đure Jakšića, česma i mnoštvo ugostiteljskih objekata svake vrste. Najpoznatiji su po svojim orkestrima, usluzi i otvorenim baštama u kojima je moguće uživati isto kao u baštama starih beogradskih dvorišta u ukusima, mirisu i zvucima koji miluju. Tu je i nekoliko pijačnih tezgi ispunjenih suvenirima i ostacima starih vremena sa nasmejanim i veselim prodavcima.
Od uvek je Skadarska imala svoje maskote: gatare, dobošare, glumce i pesnike koji su svoje stihove puštali niz ulicu i Košavu. Ima ih i danas kao i Žiku Obretkovića koji svojom šarenom torbicom dočekuje i ispraća radoznale poglede.
U rano jutro pojedini još uvek čuju zvuk vode koja se iz bunara preliva u veliko pivarsko bure i dreš sodadžije iz podruma velike Skadarlije. Čujem ih i ja kao i glas velikog Mome Kapora koji u uho biste Đure Jakšića šapuće iskajući malo plave boje kojom će naslikati svoju devojku……………….
Na stotom koraku gledano od vrha moguće je sresti potpuno umazane prolaznike koji čvrsto drže lepinju ispunjenu kajmakom i gulašom koji se cedi padajući na cipele i kaldrmu. Toliko su obuzeti ukusom da ne primećuju čak ni na tren svet oko sebe sve spuštajući se do prve kragne piva kojim će utoliti žeđ.
I sve tako dragi prijatelji od ranog jutra pa do sledećeg iz godine u godinu iz veka u vek ……………….živi naš Beograd, živeo nam zauvek!
Miroslav Lj. Ranković
Autor projekta Dunavsko ogledalo
