Žuta kuća u Dunavskom ogledalu
(po romanu Seobe)
Postoje jutra kraj Dunava kada se čini da je voda starija od vremena. Tada je reka tiha i široka, kao da u sebi nosi sećanja koja nijedna mapa ne može da zabeleži.
Magla se diže iznad vrbaka i Dunav postaje veliko ogledalo.
U tom ogledalu ponekad se ukaže prizor koji ne pripada ovom jutru: na bregu stoji žuta kuća. Mirna, obasjana svetlom, kao da čeka nekoga ko će ponovo krenuti na put.
U takvim trenucima pomislim na kuću Aranđela Isakoviča iz romana Seobe.
Ali Dunav ne čuva slike dugo. Vetar dotakne vodu i ogledalo se razbije u talase.
Ostane samo reka — i knjiga koju vredi ponovo otvoriti.
O piscu
Miloš Crnjanski bio je jedan od najvećih pisaca srpske književnosti XX veka. Njegove rečenice teku široko i setno, poput same reke, a u romanu Seobe ispisao je veliku priču o istoriji, putovanjima i sudbini ljudi koji traže dom.
Dunav pamti priče.
Knjige ih vraćaju.
Miroslav Lj. Ranković
Autor projekta Dunavsko ogledalo
