Jedinstvenost Zemuna vidna je i po postojanju duha koji ga prožima i čuva. Tako je od njegovog nastanka. Nije ga moguće videti ali i te kako jeste osetiti. Ne morate biti Zemunac . Dovoljno je da prošetate Zemunom i uverićete se u njegovu moć. Vratiće Vam osmeh na lice, sjaj u oči i razliti radost…
Priča o staroj bombondžinici, jednom detinjstvu i gradu koji pamti mirise prošlih vremena. Dok šetam gradom ponekad osetim ukus šećerleme iz starih vremena, pravljene vrednim rukama i oblikovane veštim očima majstora koji su život posvetili zadovoljstvima drugih. Oni su sladili detinjstvo mališanima, dopuštajući ukusima da ih vode u svet mašte i maštanja. U tim trenucima…
Postoje mesta uz Dunav gde se čini da je vreme sporije nego drugde. U starim ulicama Zemuna tišina ima posebnu težinu. U takvim mestima lako je zamisliti šetača koji zastane i dugo posmatra reku. Takva je bila i Isidora Sekulić. Njene rečenice bile su tihe, promišljene, kao razgovor sa svetom. Na ovim obalama zastala bi…
Jesen oko Miholjdana najlepše je doba u Zemunu. Priroda tada uveliko menja boje spremajući se za duboku zimu. Zeleno polako postaje žuto i braon. Kada je obasjano suncem, sve izgleda nekako toplo i blago. Mirisi su drugačiji nego leti. Voće je slađe, a svaki sledeći dan sve kraći. Trotoari se na nekoliko nedelja pretvaraju u…
(po romanu Seobe) Postoje jutra kraj Dunava kada se čini da je voda starija od vremena. Tada je reka tiha i široka, kao da u sebi nosi sećanja koja nijedna mapa ne može da zabeleži. Magla se diže iznad vrbaka i Dunav postaje veliko ogledalo. U tom ogledalu ponekad se ukaže prizor koji ne pripada…
Grad na obali Dunava u kojem se još uvek čuje tišina iza otvorenih prozora, gde golubovi kruže nad starim krovovima, a priče o trgovcima, alasima i zanatlijama žive duže od vekova. Postoje gradovi koji se pamte po građevinama i postoje gradovi koji se pamte po duši.Zemun je jedan od retkih koji ima oboje. Na njegovim…