Skrivena oaza na obali Dunava
U senci lesne zaravni obrasle bagrenjem, na jednom skrovitom mestu zemunske obale, Dunav krije malu oazu za koju znaju samo oni koji umeju da skrenu sa glavnih staza. Do nje vodi nekoliko desetina skromnih stepenika, a na kraju tog puta čeka tišina vode, miris reke i kafana u kojoj se uz ribu, vino i tambure čuvaju priče stare koliko i sam Zemun.
Svaki grad ima svoja mesta skrivenih lepota. Ona se ne nalaze u turističkim vodičima niti ih je lako pronaći na mapama. Postoje za predah, za razgovore i susrete sa dragim ljudima, naročito u vremenima kada letnje vreline potisnu život sa užarenih ulica ka vodi i hladu.
Jedno takvo mesto nalazi se na obali Dunava, podno lesne zaravni obrasle bagrenjem i bodljikavim rastinjem. Do obale vodi nekoliko desetina stepenika sa jednostavnom ogradom od metalnih cevi. Nisu naročito uredne niti široke, ali vode do male zemunske tajne.
Tu počinje „Široka staza“, kafana koju dobro poznaju Zemunci. Poznata je po vrednom vlasniku i ribljim specijalitetima spremljenim od ulova zemunskih alasa koji svoje čamce vezuju uz obalu. Dok krpe mreže i uređuju opremu, često raspliću i priče stare koliko i sam Zemun.
Mesto je poznato i među nautičarima. Kamenito rečno dno ovde ume da iznenadi one koji ne poznaju obalu, pa nije retkost da poneki nepažljivi kapetan baš ovde ošteti svoje korito.
Obala je okrenuta severu i stalno izložena vetrovima koji niz Dunav donose svežinu i mirise cvetova iz krošnji bagrema. Zato je i u najsparnijim danima ovde prijatno. Šum grana, ljuljanje čamaca i glasovi ptica i ljudi stapaju se u neobičnu tišinu koju tek ponekad prekine prolazak barže ili uzdah nekoga ko je prvi put otkrio ovu skrivenu oazu.
Kada padne veče, dolaze boemi. Uz vino, ribu i tamburaše, zvuci Dunava mešaju se sa pesmom koja traje do svitanja. Tada se u mirnoj vodi pojavljuju odrazi neba, a u sećanjima nastaju slike koje se čuvaju za neka daleka vremena — za dane kada ćemo možda biti daleko od mladosti i od priča koje nikada neće biti ispričane.
Ako volite prirodu, muziku i ljude, pokušajte da pronađete ovu malu obalu.
Možda ćete baš ovde otkriti jedno od onih mesta zbog kojih se gradovi pamte.
Miroslav Lj. Ranković
Autor priča fotografija i akvarela.
